Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Banka za međunarodna poravnanja (BIS)". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Seminarski rad iz predmeta Međunarodne finansije i bankarstvo

Tema: Banka za međunarodna poravnanja

Beograd, januar 2009.

SADRŽAJ

Uvod ................................................................................................................................2

Istorijat..............................................................................................................................3

Kapital...............................................................................................................................5

Organizacija i upravljanje..................................................................................................5

Članovi...............................................................................................................................6

Aktivnosti..........................................................................................................................6

Bankarske usluge...............................................................................................................7

Bilans.................................................................................................................................8

Monetarna i finansijska stabilnost , Komiteti....................................................................8

Odnos BIS sa Jugoslavijom i Srbijom..............................................................................10

Kritika i zaključak.............................................................................................................11

Literatura...........................................................................................................................12

UVOD

Banka za međunarodna poravnanja (The Bank for International Settlements - BIS) je međunarodna organizacija čiji je osnovni zadatak da koordinira i unapređuje saradnju centralnih banaka, u prvom redu u oblasti monetarne politike, kao i da posreduje u međunarodnom obračunu evropskih centralnih banaka. Ona je neka vrsta “centralne banke centralnih banaka“.

Njene glavne uloge su:

forum za diskusije i analize između centralnih banaka u međunarodnoj finansijskoj zajednici

centar za ekonomska i monetarna istraživanja

glavni partner centralnih banaka u finansijskim transakcijama

posrednik ili nadzornik u međunarodnim finansijskim operacijama

Sedište Banke je u Bazelu (Švajcarska), a postoje i dve predstavničke kancelarije, u Hong Kongu i Meksiko Sitiju.

Osnovana je 17. maja 1930. godine, što je čini najstarijom međunarodnom finansijskom organizacijom.

Kako su njeni klijenti centralne banke, BIS ne prihvata depozite od privatnih lica ili korporacija i ne pruža im svoje usluge.

ISTORIJAT

Nastanak

Banka za međunarodna poravnanja osnovana je 1930. godine, sa ciljem da potpomogne ("poravna") plaćanje reparacija određeno Nemačkoj Versajskim ugovorom po završetku Prvog svetskog rata. Takođe je bilo procenjeno da će BIS predstavljati institucionalizovan forum za međunarodnu saradnju,a ime Banke je proizašlo iz njene prvobitne uloge. Pošto su nastupile finansijska i ekonomska kriza pitanje ratnih reparacija je brzo zanemareno, što je dozvolilo Banci da se u potpunosti preorijentiše na aktivnosti posvećene saradnji među centralnim bankama.

Izbor Švajcarske za sedište bio je kompromis zemalja osnivača: Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije i SAD-a. Kad nije postignut dogovor oko Londona, Brisela ni Amsterdama, izbor je pao na Bazel. Nezavisna, neutralna zemlja nudila je manju mogućnost za izlaganje uticajima velikih sila i nametanje njihove volje.U samoj Švajcarskoj, Bazel je lako izabran zbog svoje lokacije i odlične povezanosti železnice u svim pravcima, naročito važne za period kada je to bio najvažniji tip saobraćaja.

 

 

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]